10 razloga

Pouzdanost
knjige hrišćanstva

Biblija je napisana u periodu od otprilike 1.600 godina od strane 40 različitih autora, knjiga na kojoj počiva hrišćanska vera kazuje jednu priču koja počinje stvaranjem, a završava na pragu večnosti. Arheologija je podržala integritet njenih istorijskih i geografskih zapisa. Tačnost kojom je umnožavana i prenošena sve do nas potvrđena ja Spisima Mrtvoga mora iz Kumrana (Qumran). Svojim poreklom niti sa Istoka niti sa Zapada, već iz Srednjeg Istoka – kolevke civilizacije – Biblija nastavlja da govori ne samo duhovnom snagom već uveravajućom proročkom tačnošću.

Biblija kaže da su stvarni problemi društva u stvari problemi srca.
U vremenu informacija i tehnologije, fijasko karaktera osramotio je institucije porodice, vlasti, znanosti, industrije, religije, obrazovanja i umetnosti. U najsofisticiranijem društvu ikada, naš nacionalni ugled je uprljan problemima rasnih predrasuda, zavisnosti, zloupotrebe, razvoda i seksualno prenosivih bolesti. Mnogi žele verovati da su naši problemi ukorenjeni u neznanju, ishrani, i vladi. Isus je rekao našoj generaciji i svim drugima: “Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga. I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.” (Matej 15:19-20).

Živa moć!

Svi verski sistemi pokušavaju da daju značenje našem postojanju.
Svi nameravaju da objasne našu žeđ za značajnošću, problem bola i neizbežnost smrti. Sve religije pokušavaju da primene dizajn svemira na pojedinačnim životima. Međutim, samo je hrišćanska vera ta koja reflektuje brižljivu pažnju za detalje koji su tako vidljivi u živim vrstama i ekosistemima prirodnog sveta. Sam Hrist je govorio o Ocu koji vodi računa o svakom vrapcu koji pada, Ocu koji broji i vlasi na našoj glavi. (Matej 10:29-31). Hrist je taj koji otkriva Boga koji pokazuje koliko mu je stalo do svega šta je stvorio. Hrist je taj koji je postao čovek kako bi osećao ono šta mi osećamo, a onda patio i umro umesto nas. Hrist je taj koji je otkrio Boga koji toliko brine za ono što je stvorio, kao šta dizajn i detalji prirodnog sveta to pokazuju (Psalmi 19:1-6; Rimljanima 1:16-25).

Hrišćanska vera nam nudi povezanost sa korenima naših najstarijih predaka. Oni koji veruju Hristu prihvataju istog Stvoritelja i Gospoda kojeg su slavili Adam, Abraham, Sara i Salamun. Isus nije odbacio prošlost. On je bio Bog prošlosti (Jovan 1:1-14). Kada je živeo među nama pokazao je kako treba živeti prema originalnom planu. Kada je umro, ispunio je ceo sistem žrtvovanja Starog zaveta. A kada je ustao iz mrtvih, spasenje koje je ponudio ispunilo je Božje obećanje Abrahamu da će kroz njegovog potomka blagoslov doći na ceo svet. Hrišćanska vera nije nešto novo nastalo tek s Hristom. Od Postanka (1.Mojsijeva) pa do Otkrivenja teče jedna priča. To je Njegova priča – i naša (Dela 2:22-39; 1.Korinćanima 15:1-8).

Prvi Hrišćani nisu bili vođeni političkim ili verskim neslaganjima.
Njihova primarna pitanja nisu bila moralne ili socijalne prirode. Oni nisu bili prepoznati teolozi ili socijalni filosofi nego su bili svedoci. Rizikovali su svoje živote kako bi svetu preneli da su svojim vlastitim očima videli kako je nevin čovek umro i onda čudotvorno hodao među njima tri dana kasnije. (Dela 5:17-42). Njihov argument je bio vrlo konkretan. Isus je razapet pod rimskim upraviteljem Pontijem Pilatom. Telo mu je pokopano i zapečaćeno u posuđeni grob. Stražari su bili postavljeni kako bi se sprečila bilo kakva zloupotreba. Svejedno, tri dana kasnije grob je bio prazan i svedoci su rizikovali svoje živote nagoveštavajući da je On živ.

Nisu samo učenici bili dramatično promenjeni već i jedan od njihovih najgorih neprijatelja. Pavle se transformirao iz jednog od najgorih ubica hrišćana u njihovog glavnog govornika. (Galatima 1:11-24). Kasnije je razmišljao o promenama koje su se dogodile u drugima takođe kada je pisao crkvi u Korintu, “Ili ne znate da nepravednici neće naslediti carstvo Božije? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni adžuvani, ni muželožnici. Ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstvo Božije neće naslediti. I ovakvi bejaste neki; nego se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda našeg Isusa Hrista i Duhom Boga našeg.” (1. Korinćanima 6:9-11).

Tesar, učitelj iz Nazareta je promenio svet. Kalendari i datirani dokumenti tihi su svedoci Njegovog rođenja. Od krovova kuća, ogrlica i minđuša, znak krsta nosi vizuelno svedočanstvo Njegove smrti. Zapadnjački pogled na svet koji je obezbedio temelje za društvenu moralnost, naučnu metodologiju i radnu etiku koja je bila glavni pokretač industrije, svoje su korene imali u hrišćanskim vrednostima. Socijalne organizacije za pomoć i zaštitu ljudskih prava, bilo na Zapadu ili Istoku, ne pokreću vrednosti ni hinduizma, ni islama, ni ateizma ili sekularnog agnosticizma već direktne ili preostale vrednosti iz Biblije.

Rešenje problema smrti

Ostali alternativni religijski pogledi imaju svoje osnivače, učitelje i spasioce koji i dalje trunu u svom grobu. Samo Isus Hrist je vaskrsao, ustao iz mrtvih.

Nijedan drugi religiozni sistem, osim hrišćanstva ne nudi sigurnost večnog života i to kao dar onima koji veruju u Onoga ko je za njih nadvladao smrt.

Nijedan drugi sistem ne nudi sigurnost Božanskog oproštenja večnog života i prihvatanje u Božju porodicu pozivajući se i verujući Nekome na isti način na koji davljenik viče za pomoć i za spasiocem (Rimljanima 10:9-13).

Spasenje koje nudi Hrist ne zavisi o tome šta smo mi uradili za njega već o našem prihvatanju onoga šta je on učinio za nas. Umesto moralnih i verskih nastojanja ovo spasenje traži bepomoćno priznanje naših greha. Umesto ličnih postignuća vere ono zahteva priznanje grešnosti. Suprotno svim drugim opcijama vere, Hrist traži da ga sledimo – ne kako bismo zaslužili spasenje već kao izraz zahvalnosti, ljubavi i poverenja u Onoga koji nas je spasio (Efescima 2:8-10).

Ako vidiš smisao u veri u Isusa, imaj na umu šta Biblija kaže Božjoj porodici, “Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali.” (Efescima 2:8-9).

Spasenje koje nudi Hrist nije nagrada za naša nastojanja već dar svima onima koji mu poveruju.

Upoznaj Boga